Izgubljen sam.Izgubio sam se negde duboko u sebi.Izmedju podsvesne zelje da te nadjem I osvojim I precutanih tisina koje sanjam.Tamo plove nekakvi brodovi I meni dragi ljudi,samo kao da mene nema ni tamo,duboko u meni.Mozda I ne postojim I sve ovo sto pisem jeste uspomena ili halucinacija nekog zalutalog novembarskog oblaka.Mozda sam se pretvorio u vazduh,onaj sladunjavi posle letnjeg pljuska a mozda me vidis u svom odrazu u ogledalu,na rubu usne kad se ljubis ili me sreces u jednosmernim hodnicima.Ne plasi se,ti me ne poznajes uopste,iako sam dao sebi pravo da mislim na tebe veoma cesto, da te sanjam i da pevam o tebi.Neces mi uzeti za zlo.Nebrojano puta sam ti rekao da te volim samo ti to nisi cula.Nisi ni mogla da cujes jer ja te ne poznajem uopste.Nadam se da volis cvece I tisinu.Nemam pojma,mozda se oblacis cudno I svima delujes pomalo tajanstveno a mozda si I morska pena pretocena u flasu penusavog vina.Nemoj da te cudi ako se nekad I sretnemo kao neznanci I shvatimo da znamo sve jedno o drugom.Postoje energije koje vladaju nasim sicusnim telima I glavama.Ako je univerzum hteo da nas vidi zajedno,tako ce I biti.Ako ne,onda ti saljem pozdrav koji nikada neces cuti ni znati da je postojao.Tu se moj puta zavrsava I moja sreca nalazi utociste.Da,tu izmedju tvojih usana…