Priča o meni, je istovremeno priča o vama.Ne zato što sam ja jedan od vas nego zato što ste vi jedan deo mene.Priča je puna  tajni skrivenih u mračnim uglovima između redova slova i slova.Tamo,u senkama nenapisanog, živimo zapravo ono što jesmo ili bi hteli da budemo.Tamo smo mi Mi a u regularnim redovima,čitkim i vidnim, igramo uloge samoinicijativno birane ili nametnute,potpuno je nevažno.Razlozi za strah od nas samih bezbrojni su.Možda je onaj najveći vera da ako upoznamo sebe imamo obavezu da se ponašamo odgovorno i zrelo, da merimo pa onda sečemo, da sanjamo pa da moramo da ostvarimo, da želimo pa da moramo da dobijemo.Zaboravljamo da su najdraže stvari one za kojima žudimo znajući da nikad neće biti naše.Nisam ja mazohista, ja sam kao i vi čovek što sanja i duboko veruje da se ispod slojeva gareži i smrada krije jedan drugi svet, svet u kom sami sebi jesmo dovoljni, onakvi kakvi jesmo i voljeni od drugih samo zbog toga što stvarima dajemo lični pečat i što ostavljamo svoje izbljuvke krvi na asfaltu da nas dugo sećaju da ima i onih kojima život kao fizika nije najvažnija stvar.Ovo nije halucinacija.Ovo je san o boljem ja...večno sanjan...