Volim da te posedujem sasvim.Na pocetku se samo ljubimo i na kraju se samo ljubimo.Volim kad pre toga ne razmisljas o tome,kad nisi mirisljava,kad ti je kosa masna i obicna.Uzivam u tebi kad si samo ti.Ne znas da sam ti prvi put na vratu nevidljivim slovima moje abecede napisao jednu poruku.Da, ja sam te obelezio tako da svakom drugom posle mene,a bice ih na stotine,budes makar malko gorka.Nece ti klipani znati da procitaju moja slova niti ce im to smetati,ali bice nesto sto ce ih spreciti da te olako shvate i osvoje u potpunosti.To su moje sape duboko urezane u tvoju krv i smrad mog libida u tvojoj kosi.Zato te ja posedujem a da ti nisi ni svesna.Prvo ti spustim ruke na kukove dok mi se besis oko vrata i onda se pravim nevest cekajuci da ti iste te ruke postanu preteske i dosadne sve dok ne krenes da se migoljis.Ja znam da ti sija jedna varnica u oku iako  cvrsto zmuris razmisljajuci koliko si sretna.Da li ti uopste shvatas da se meni jebe za citav suncev sistem i sve Kantove misli.Boli me kurac i za ovaj pokusaj srece i prisnosti.Rec je o nadrazaju i nagonima.Na prvom mestu nagon za posedovanjem tebe,ovog casa i na ovaj sasvim prizeman nacin.Prostije receno,samo se tucamo bez povoda i cilja.Ne pokusavaj mi objasniti da tu ima neceg veceg osim nasih belih guzova i jednog jastuka koji zaudara na dim.Minimalizam i to je to.